Путешествије „Храброг витеза“ и ништа мање устрашивих пратилаца!
Довољно сам писао о Храбром Витезу и његовим играма. Да не дужим, погледајте по блогу или посетите
Ауторски тим игара „Храброг витеза“, барем његов већи део, Борис и Борис одлучили су да се упусте у авантуру, али не Галактичку, већ авантурисања Галактичке авантуре по клубовима у Београду! И то свим, са изузетком новоотвореног Ц-22.
Плакат за игру... Лепа је прича, али последња реченица плаката је много добра...
Прво је на реду био „Хоби Стор“ (Hobby Store). То је изузетно леп клуб/продавница, кога је нажалост немилосрдна Видовданска киша замало уништила. Успела је да уништи велики део терена, мада играчки дух чланова тог клуба није могла да поколеба, па су они већ увелико зановили велики део терена.
Знак клуба "Hobby Store"
Да видите мало нас и Мојсија, власника клуба Хоби Стор.
Кгкид, затим Владимић Ћурчић, главоња Валхале, потом Тамара, ПР нове Валхале, Борис Радујко, цртач Галактичке авантуре, Срђан Мојсић, власник клуба Хоби Стор, и Борис Ђуровић, председник Храброг Витеза.
Е, по први пут да видите и аутора блога. Да, то сам ја, дебели, смешни играч који никада неће одрасти 🙂
Једина права, препуна продавница за Ратни Маљ, једино место које је оволико пуно у Србији.
Прелепи терени у изведби чланова клуба. Стварно одузимају дах...
Посвећени хобиста клуба и ускоро патуљачки пароброд...
Почело је, сели су и полетели...
... Авантура траје...
... и игра се полако ближи крају. Шалим се, ма нису још ни на пола.
Потом смо се запутили до Једнорога, а тамо нас је дочекало друштво које је требало да се игра ФРП-а, па смо им показали нешто боље 🙂
Знак Једнорога... Тај клуб је стварно саздан од штапа и канапа.
Мада, Једнорог има леп и разноврстан инвентар.
Полетало се и из Једнорога...
... и ту је Авантура потрајала.
Ех, онда до прелепог Сигила. Живео бих у Београду само због тог клуба. И наравно, ведре и веселе Инес…
Знак клуба "Сигил"
Клуб Сигил има доста разноврсног продајног инвентара и игара, али оно што ме одушевљава је сам простор. Висока таваница, пријатно топло место, слика на зиду, нове столице и столови, ма све је прва лига. Желим бити тамо сваки дан.
Презентација у "Сигилу" и друштво које се игра...
... види се да је неке од њих игра заиста заинтересовала.
Ова слика треба да стоји ту, као питање како ико може да не симпатише Инес као радницу? Плаве/зелене очи, увек ведра и весела, не знам шта би играчи више желели. Добро, девојкама никада неће бити јасно шта то нама годи у играма и зашто се ми то играмо, али Инес страшно много зна о играма. Вероватно је прва девојка играч која зна више о играма него 90% активних играча у земљи. За то, ја јој скидам капу.
На крају, као да смо дошли кући. Стигли смо до Грифона. Иако последња станица, Грифон је био најважнија, барем за мене. Видео сам старца Оливера, видео сам клуб, у којем нисам био заиста дуго. Драго ми је што смо упознали неке кул играче и тамо.
Знак клуба "Грифон"
Приметите да је један од играча у "Сигилу" био и на презентацији у "Грифону". То само показује да игра има квалитета.
"Ах, до ђавола, опет сам добио један, а пробао сам са мојим срећним бацањем. А где ми је и мисија, успут?" мислио се старац Оливер...
Борис се унео у објашњавање игре. Што је најгоре, људи су заиста слушали Бориса Радујка. Ова игра има неке магичне моћи у себи 🙂 Шалим се, Борисе, сви те волимо.
И онда смо се вратили нашим кућама, а мене је данас цео дан болела глава, па вам тек сада показујем слике наших „путешествија“.
Наравно, сваки клуб или место које је заинтересовано да им „Храбри витез“ направи презентацију своје игре, може слободно да им се обрати на њиховом сајту. Презентација ништа не кошта, а играња никада доста.
Надајмо се да ће Храбри витез ићи храбро и у нове пустоловине и авантуре и, наравно, очекујемо још много лепих игара од њих.
Поздрав другари.
Тајни СвеТ 