… није била нимало лака, морам признати.
А све је почело наивно… Младен је обећао у четвртак да ћемо се играти, наравно испалио, а Војин и ја смо одржали реч и дошли да се бијемо. Војин је повео своје немртве створове, али је моја непробојна тврђава била сувише за слабе редове састављене од костију и неке магијске клетве. Војин паде у земљу заједно са својим мртвима, али одлучно одлучивши да ово није добијени рат, већ само једна мала битка. Заказана је и нова, чим се он искобеља из обавеза.
Зид Огреа, који се каткад покаже као непробојан, а понекад као сир рупичаст.
Мени нешто ипак не штима са армијом, јер Огрее иначе вуче глас лоше армије, али сам нашао проблем и то велики, начин на који их померам и вучем по табли. Или их одврнем до даске, па их поставим непријатељу на извол`те или их снебивајући померам малчице, таман недовољно да нешто нападнем у следећем кругу.
И тако, у причи са Младеном закључим да је потребна вежба. Младен се сложи и план изложи на следећи начин: А шта ако бисмо направили мали турнир као својеврсну припрему за Дане Фантазије? А како су ту биле и главоње Валхале, кажу они да би било добро да направимо и мали упад, па да награда најбољем припадне као пролаз на Дане Фантазије.
Одлична идеја, јер то значи три битке, таман колико сам се надао да ћу одиграти до самог турнира. Али три битке једна за другом, то је темпо који ће ми помоћи да видим шта то не штима и да поправим где не ваља.
И тако, недеља, 12 ч, скупило се мало друштво у Валхалу. Било нас је само шест, јер су неки као по обичају били поспани или их је једноставно мрзело да дођу.
И тако, шест људи и шест различитих раса:
01. Младен – Ратници Хаоса
02. Макса – Шумски Вилењаци
03. Свенсон – Мрачни Вилењаци
04. Шлос – Гуштеролики
05. Маријан – Пацови
06. Тајни свеТ – Огреи
Нас шесторица одлучисмо се за три обичне битке по правилима за велики турнир.
Прва битка
Нисам ни сумњао да су Шумски вилењаци тако озбиљни. Не можеш им ништа када су по шумама. Макса их је одлично играо, баш ме занима како ће проћи на самом турниру…
Партија ме је задесила против Максе и његових Шумских вилењака. Он се бије са неким неугодним стварима, а онда још полива са непријатним стрелама. Дрволики прастари лик, који је врло незгодан у изазивањима других ликова, примио је само пет рана. Још једна и од толике монструозности постао би мирно дрво, спремно за потпалу. Убио сам му и она дрвећа, што су нешто мање страшна од Дрволиког, а убих му и пола дријада и пола стрелаца. Коњицу сам му једну изубијао, а друга је бежећи себи сачувала главу. Они соколи су били слаби и лаки за убити, али ипак је преостао један, који ми је задао доста проблема на крају. Такође и велику птичурину сам му натољагао, али то није било довољно.
Он је мени са друге стране убио све што се убити може. Остао сам на једној половини једне јединице, а отео ми је и заставу и убио генерала, и заузео четвртине стола са којих сам кретао у бој. Доста неугодно се показао тај Дрволики, али и стрелци који су напеналили доста Огрова док су ови прилазили ка њима. Све у свему, један масакр за њега, и ако ме није ђиђао за поене, плус 1400 у његову корист. У својој историји играња никада нисам изгубио са толико разлике ни од кога. Мада, доста сам боље померао јединице овај пут и сматрам да је овај пораз био одлична лекција.
0-20 у корист Максе.
0 поена, али идемо даље.
Друга партија против Шлоса
Шлос позира испред своје армије. Гуштери, гуштери и још гуштера очекују масован напада Огреа…
Шлос је вечити гуштер. У свом арсеналу има жабу са много сауруса који је бране, има још сауруса, стегадона, терадоне, као и гомиле малих скиинкова који користе отровне стреле, које по правилу направе рану као од шале. Иначе, Огреи их газе као од шале.
Поведен пређашњим искуством шта треба, а шта не са својим дебелим тенковима сачињеним од тољага и сала, ја јуриш ка противнику. Он се нешто минорно померао, али су скинкови правили свуда по неку рану. Изем ти тај отров и оног ко га измисли. Но то је било ништа док није дошла његова магична фаза. Омнипотентна магијска жаба, убише ми пола јединице Огрева са својим ватреним магијама. Два скрола рашчињавања сам испуцао, а он је и даље имао пролаз за разне магије.
У следећем потезу ја се закуцавам о његове скинкове, са свим што је напасти могло. То је била донекле добра идеја, јер су неки његови сауруси били на дохват мојих Огрова. Очекујући контранапад, стиснуо сам зубе и теоретски сам му задњицу окренуо (овде пустити исечак из Храброг срца). Међутим, заглупљујућа моћ његовог хероја га је издала, постаде му јединица глупа тај круг.
Но Стеги је имао проблема са мојим Огрима, па је одлучио да укључи своју магичну машину и покрене онај божији гнев ка непријатељу, у овом случају, мени. Болело је, 13 рана са тим фрфнљпуцачем који се појавио ниоткуда. Много јака та ствар, али моји Огри стоје и туку по Саурусима. Пола убио, а жаба и сауруси стоје непомични. Изем ти тврдоглавост и хладнокрвност. Но када се Стеги закуцао о моје Огре и тиранина, направио је праву пометњу. Побегоше преживели Огри, са све тиранином на челу, а срећа у несрећи је да је бацао ситне коцке за вијање. Окрене се у следећем кругу Тиранин, и крене према жаби и оним преосталим саурусима.
На другој страни табле ништа мање пометње. Моја „коњица“ напеналила оне скинкове, па се нашла поред Разордона, који су јој бодљама рекли да нису наивни. Међутим, није моја носорог-коњица много презала за то. Уз помоћ обичних, Огреи са носорозима самлеше бодљикава прасад у једном даху. Тада се и они окренуше ка жаби.
Шести потез, моје четири јединице се закуцаше о жабу, а њој још седам сауруса. Питам ја, колико треба да убијем да бих могао да „милујем“ жабу? Каже он, уби пет сауруса, и жаба је твоја. Колико сам лоше коцке тада бацио, то је страшно. 4+ је било недостижна цифра на шестостраним коцкама и убих само три сауруса, а он ми уби једног носорог-јахача.
На крају њему остадоше стеги и жаба, а ја са лордом, пола носорога и две јединица са пола људства у њима.
Рачунасмо поене и дођемо на цифру од 0 поена разлике.
10-10 поена свакоме.
Трећа партија против Свенсона
Свенсон се показао као добар играч одличне армије…
Мрачни вилењаци спадају у једну од најјачих армија Ратног маља и сврставају се међу три армије које доминирају турнирима.
Свенсон је повео на бојиште хидру, неког набуџ лорда, гомиле неке јаке пешадије и брзе коњице, вештице, две јединице харпија и нешто пуцача.
Јака армија, али могао сам да се одмерим са њим на прави начин. Моја тактика стави све Огрее на пола стола у првом потезу, била је примењива и овај пут. У другом сам са својим пребрзим лордом успео да утрчим у хидру, пун самопоуздања да ћу да је напеналим и то добрано. НИЈЕДНА РАНА ХИДРИ. Али зато хидра се слатко насмеши и поче да полива. Пола рана прими мој лорд, и поче да бежи као уцвељена маза. Његов следећи потез напад у мог месара, уби ми месара својим пребуџ лордом. Ја сам се батргао ту на тој страни, највише убивши му пола једне огромне пешачке јединице са својим пуцачима, али друго ништа вредно помена.
… ХИДРИЦА изблиза…
Са друге стране, харпије су попиле тежак ударац због тога што су се цоциле Огреима, који су их прегазили у једном маху. Једна коњица се уплашила Огреа, друга их напала и добила батина. Сенке су слично прошле, али су направиле добрано штете мојој јединици.
Све у свему, убих му још и пуцаче, убио сам и неког шампиона јединице пешака која је остала читава, а поделисмо и превласт над четвртинама. Остало ми доста јединица на другом крају стола, па је његова победа од 865 поена била недовољна за масакр.
17-3 за Свенсона
КРАЈЊИ ИСХОД
Скор 13 од 60 поена не говори у прилог да сам задовољан својом армијом и играњем, али заиста јесам, јер сам окусио све мане и увидео грешке које правим. Надам се да ћу моћи још једном да се одиграм против некога пре турнира, како бих усавршио играње.
Видео сам да ми застава смета у јединици, па сам одлучио да на турнир будем без иједне. Све остало ћу оставити како јесте и надам се најбољем.
Човек-пацов, Маријан је повео у бој преко 200 пацова!
Но, да не смарам својим утисцима, него да кажем шта се ту још дешавало. Флоигл Маријан је са својим пацовима правио добре ударце, али је искуство и вештина других ипак надвладала његову армију. Дечко још учи како се игра, али види се да је заинтересован за игру, па ускоро моћемо очекивати још једну звезду у успону…
Млађа у свом нападу…
Млађа и Макса су се борили за прво место и Млађа је лако изманеврисао вилењаке својим Хаосом. Макса се на крају предао, не желећи да се понижава у случају да га Младен тоталује (уклони све фигуре са стола до краја партије).
… и његови немилосрдни коњаници!
Све у свему, организатор и судија је уједно и победник турнира. Не, није намештено уопште 🙂 Шалим се, Младену честитке на заслуженој победи, а нама осталима много среће идући пут. Надам се да ће оваквих малих турнира бити и после Дана Фантазије на неком редовнијем нивоу, баш сам се одлично забавио на овом турниру.
Свим читаоцима блога поручујем још једном да дођу на Дане Фантазије, 24. и 25 априла на новосадском СПЕНСУ, да виде и уживо како се ми то бијемо, а уз то и дружимо.
НАЈАВА ЗА ДАНЕ ФАНТАЗИЈЕ СЛЕДИ СУТРА.
Објављено у Играње